Srbljanovic: U restoranu, pored neprijatelja

Beograd (27. maj 1999).

Mozda sam i ja, teturajuci kroz mrak, nabasala na svoju aladinovu lampu: uspela sam da izadjem u susret svojoj zelji da uteknem, iako samo na trenutak. Odjednom mi se pruzila prilika dana kratko izadjem iz svoje zemlje. Moje komedije inace zive svoj zivot, daleko od mene, ali eto, sada, zbog premijere jedne od njih, mogu da odem u inostranstvo. Uspevam da budem vesela dok se spremam za put. Ne nosim puno stvari, za slucaj da moram da se vratim peske. A i ovaj rat vec toliko traje da je sva moja odeca izasla iz mode. Moj decko, jedan od retkih koji je imao tu srecu da dobije dozvolu za kratkotrajno napustanje zemlje, koristi poslednje minute za sisanje.

Sisaju ga "na suvo", bez pranja.

Bas dok frizer radi,

neocekivana eksplozija protrese grad, usred dana.

Frizer se prene na tren, ali se ne uznemiri preterano,

vec samo slegne ramenima i kaze:

"moja jedina duznost je da sisam".

Zatim nastavi svoj posao. Njegovi su sinovi, obojica, u vojsci, i vec danima on nista ne zna o njima, tako da obicna pretnja njegovom zivotu ne cini da mu se ruka zatrese.

Provodimo vece sa prijateljima, zelimo sve da ih vidimo, iako necemo dugo biti u inostranstvu. To je kao s prtljagom: nikad se ne zna, mozda necemo moci da se vratimo kuci. Otisli smo u jedan od nasih omiljenih restorana, jedan od onih koje smo obilazili u vreme mira. Nismo ovde dolazili od pocetka bombardovanja, jer smo se plasili vecernjih izlazaka.

Ali sad smo svi ovde.

Jer, nikad se ne zna,

mozda je ovo poslednji put.

Vlasnik restorana, nas stari prijatelj, nije nas zaboravio.

Sluzhe nas sami, on i njegova cerka, devojcica,

jer su svi konobari bili na frontu.

"Moja jedina duznost je da sluzim musterije"

rekao je, slezuci ramenima,

u trenutku kada su sirene zavristale.

Za stolom pored naseg, grupa glasnih i prpipitih americkih novinara slavi nesto. Trosak za njihovu veceru je ocigledno veci od moje godisnje plate na fakultetu. Fufice koje su sa njima su Srpkinje, i smeju se njihovim salama. Obucene su kao te-ve starlete, pa ih je lakozameniti za "zene sa plocnika". Izlazu svoja tela i osmehe ocima bogatih stranaca. A oni, tako arogantni i bez ukusa, ne vide na sta stvarno lice u tom momentu.

Smuchilo mi se kada su ovi reprezentativci medijskih velikana poceli glasno da pevaju uvodne spice svojih tv-dnevnika. Oni, novi kolonizatori, trgovci nasom nesrecom, tako provode svoje dane, izmedju jedne i druge reportaze o nasem hororu. Provode ih sa devojkama koje im se nude, istim onim devojkama koje su do juce bile sa gangsterima rezima, a sad su se odlucile za reprezentativce zapada, glasnike nove kolonijalisticke ere. Kad je ova grupa stranaca od njih zatrazila da otpevaju neku od poznatih srpskih nacionalistickih pesama, misleci da je to jako duhovito, dobila sam zelju da ustanem i pobijem se sa njima.

"Zbog ovakvih pesama je i nastao rat!" - vicem.

Ali, oni me ne cuju.

Cak me ni ne gledaju.

Ovo je moja zemlja, moj restoran, ovde dolazim godinama, ovde sam slavila svoju maturu, moji prijatelji svoje vencanje, drugi rodjenje svoje dece! Da li je u redu da sad, ovde, na mojoj teritoriji, strani ljudi kradu ono sto je moje, moj prostor, moja secanja? Znam da moze da zvuci preterano, ali cu svejedno to reci:

prekjuce sam prvi put shvatila

kakav je to osecaj

kad te neko nasilno istera s tvoje teritorije.

Jedan moj prijatelj u sali kaze: "mozda da im uzvratimo sa: yankee go home!". Konacno se svi smejemo. I ja se smirujem i tako izbegavamo konflikt. Ako su dosli da me kolonizuju, bar se necu pretvoriti u jedan od mnogih klisea u njihovoj predstavi o svetu.

"Moja jedina duznost je da patim",

kazem sebi, slezuci ramena,

i nastavljam da jedem tresnje.

Biljana Srbljanovic (prevod sa italijanskog - Sara Papic)

P.S.:

Ovo je samo jedna od mnogih pricha, koje je Biljana S. objavljivala u rimskoj "La Republica"-i. Kasnije su priche "nastavile svoj zhivot" - odshtampane u knjizi. Na koliko jezika je knjiga prevedena - ne znam (ja sam kupio ovu, na italijanskom) - ali, svakako bi bilo lepo da je "prevedena" & na srpski...

Da vidimo "shta je sve Biljani prolazilo kroz glavu" tokom bombardovanja,

& kako je ona sve to lepo upakovala,

a da ne povredi delikatna osecanja svojih poslodavca (koji su nas bombardovali).

d.