Previše za SANU, dovoljno za entuzijazam

Poslednjeg dana predstavljeno samostalno izdanje "Enciklopedija arhitekture", nagrađeno kao izdavački poduhvat godine

"Enciklopedija arhitekture", samostalno izdanje autora i priređivača Slobodana Maldinija, s pravom je dobila nagradu za izdavački poduhvat godine na upravo okončanom Beogradskom sajmu knjiga 2004. U pitanju je zaista iscrpno sačinjena enciklopedija iz arhitekture i njoj srodnih oblasti - urbanizma, dizajna, enterijera, zgradarstva, primenjenih umetnosti - sa oko 25 hiljada terminoloških jedinica, i više od šest hiljada ilustracija od čega je 400 načinio sam Maldini. Knjiga je već preporučena kao pomoćna literatura na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, na kojem je Maldini gostujući profesor na predmetu "Projektovanje 2".
"Rad na enciklopediji sam počeo u zimu 1998. godine, pošto me je vajarka Olga Jevrić pozvala da se priključim projektu izrade rečnika arhitekture pri SANU", kaže Maldini u razgovoru za Danas. "SANU je ovaj projekat vodila tridesetak godina, i za to vreme su na njemu radili mnogi profesori, arhitekte i urbanisti, ali posao nikad nije završen. Međutim, kako je moj plan od dvadeset hiljada pojmova u SANU ocenjen kao preambiciozan, odlučio sam da posao nastavim sam. Osim pomoći svoje supruge, Branke Lancoš Maldini, koja je priredila pojmove iz opšte umetnosti i opšte pojmove enterijera, kompletan rad na Enciklopediji obavio sam samostalno - uključujući obradu teksta i slika". Maldini nije mogao da učestvuje na konkursu grada Beograda za kapitalna izdanja jer nije pravno lice, dok su mu izdavači tražili suviše novca. Ni resorno Ministarstvo nije imalo razumevanja za ovaj projekat pa je ova, po mnogo čemu jedinstvena, "Enciklopedija arhitekture" realizovana kao samostalno izdanje. Skroman sajamski tiraž od par stotina primeraka uglavnom je rasprodat kolegama sa novosadskog i beogradskog fakulteta. Inače, dvotomna enciklopedija, teška više od sedam kilograma, donosi i indeks imena oko tri hiljade poznatih arhitekata i autora iz srodnih oblasti - čije će biografije i slike njihovih najpoznatijih dela činiti treći tom "Enciklopedije arhitekture", koji će se pojaviti za dve godine.
Profesor Slobodan Maldini, specijalističke studije italijanske renesanse zavšio je kod Džejmsa Akermana (Harvard) i Volfganga Loca (Kembridž). Dobitnik niza nagrada za svoje projekte, Maldini je jedan od najranijih protagonista postmodernog pokreta u arhitekturi. Prošle godine objavio je knjigu "Senke bogova - deset ogleda o arhitekturi" (takođe samostalno izdanje), na osnovu serije izvanrednih predavanja u beogradskom i zagrebačkom SKC-u i ljubljanskom ŠKUC-u početkom 80-ih. Osim ove studije o istoriji urbanizma, prapočecima gradova viđenih unutar mitoloških i teoloških predstava najranijih civilizacija, Slobodan Maldini za štampu priprema i svoj rad na temu ekologije i arhitekture, a tu su i brojni prevodi stručnih radova sa engleskog i nemačkog nastajalih paralelno sa radom na Enciklopediji. M. Jovanović




Izdavački poduhvat godine od nedavno najznačajnije "publicističko" delo, po odluci žirija 27. salona arhitekture u Beogradu

Preambiciozno za SANU, malo sa entuzijastu

Slobodan Maldini: Dokaz da se upornost isplati

Enciklopedija arhitekture i srodnih oblasti - urbanizma, dizajna, enterijera, primenjenih umetnosti - samostalno izdanje autora, profesora Slobodana Maldinija, koja je na prošlom Sajmu knjiga nagrađena kao izdavački poduhvat godine, a žiri 27. salona arhitekture u Beogradu odlučio da priznanje za "publicistiku" uruči arhitekti Maldiniju "za njegovu neverovatnu, dvotomnu Enciklopediju arhitekture", predstavljena je nedavno u Konaku kneginje Ljubice. Pažljivo i iscrpno sačinjena enciklopedija, sa oko 30 hiljada terminoloških jedinica i više od šest hiljada crteža od kojih je 400 ilustracija lični pečat autora - i sama je nalik građevini, koja ima svoj skelet, redosled gradnje, nadgradnju, ocenio je direktor Muzeja grada Beograda, arhitekta Bojan Kovačević, ukazujući da je poduhvat profesora Maldinija tim veći što je realizovan u sredini "koja pokazuje istrajnost otpora prema ljudima koji pišu o arhitekturi". Kovačević je ukazao da je autor uspeo da se distancira od sopstvenog vremena i piše o fenomenu, mireći Modernu sa ostalim arhitektonskim iskustvima.
Profesor na novosadskom Univerzitetu, arhitekta Slobodan Maldini, krajem 90-ih dobio je poziv SANU da predvodi tim koji bi izradio rečnik arhitektonskih pojmova, no Maldinijeva koncepcija koja je podrazumevala dvadesetak hiljada pojmova arhitekture kao umetnosti, ocenjen je kao preambiciozan. Rešen da obavi posao sam, Maldini se suočio sa još jednim ograničenjem, nedostatkom prevedene literature koju bi koristio pri izradi rečnika, te je prinuđen da mnoge naslove prevodi sam sa engleskog i nemačkog jezika. "Nisam imao nikakvu podršku, što se sada pokazalo kao prednost. Gde god da su institucije radile, posao ne bi bio priveden kraju, mada su čitavi timovi ljudi dobijali platu za to. Budući da sam uložio sopstveni novac i vreme - uložio sam, uistinu, čitavog sebe - nisam mogao da dozvolim neuspeh ni lošu knjigu", kaže Slobodan Maldini. Nakon šest godina rada, Enciklopedija arhitekture u dva toma predstavljena je u probnom tiražu od 200 primeraka na prošlogodišnjem Sajmu knjiga, gde je naišla na izuzetan prijem. Enciklopedija je svega nekoliko meseci kasnije doživela i treće izdanje, dok se profesor Maldini priprema za izradu trećeg toma, kao prostor za obradu života i dela oko dve hiljade svetski poznatih arhitekata. Sledeći poduhvat profesora Maldinija biće Rečnik arhitektonskog projektovanja, kakav dosad nije priređen nigde u svetu. Dobitnik mnogobrojnih nagrada za svoje projekte, i jedan od prvih protagonista postmodernog pokreta u arhitekturi, Slobodan Maldini je specijalističke studije italijanske renesanse završio na Harvardu i Kembridžu. Predaje na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu. M. Jovanović

Razgovor sa Snezanom Ristic:

" Vajarka Olga Jevrić, članica SANU, ponudila mi je 1998, da budem saradnik na projektu Rečnika arhitektonskih pojmova , koji je ona vodila. Planirano je objavljivanje knjige sa oko 600 pojmova iz arhitekture i umetnosti, a ja sam predložio izradu kapitalnog arhitektonskog dela u kojem bi bilo obrađeno više od 20.000 pojmova. Smatrali su me preambicioznim. Tada me je akademik, arhitekta Ivo Antić, podržao da nastavim posao sam. Bio sam bez ograničenja, ali i bez bilo kakve institucionalne podrške. Do samog kraja nisam bio siguran da ću moći i da objavim knjjigu.
Dok su drugi išli na posao, ja sam svako jutro sedao za kompjuter i pisao. Svestan da je ono što radim neprofitno, da je teorijskih arhitektonskih knjiga kod nas malo i da su za ostvarenje moje ideje potrebna velika materijalna ulaganja. Težio sam savršenstvu i plašio se neuspeha – zato sam valjda dao svoj maksimum. Na ivici snaga, 2003, hteo sam da izdam skraćenu verziju Enciklopedije , ali me je tada, sada pokojni, profesor Ranko Radovic naterao da u Enciklopediju unesem i ilustracije, njih 6000. Individualni rad pokazao se kao jedino moguće rešenje za mene. Vladao sam svim elementima projekta imajući jasnu predstavu o celini. Konačno, bez ikakve finasijske podrške odštampan je probni tiraž od 200 primeraka. "
Ipak, moraš priznati, neobično je da danas jedan čovek radi sam na enciklopediji.
T Realizacija ovakve ideje karakteristična za bogata i dokona društva. Kod nas je arhitektonska struka tako degradirana i potcenjena da je potrebno postići mnogo više nego negde drugde da biste svojim delom skrenuli bilo kakvu pažnju. Naravno, realizacije ovakvih projekata vezuju za snažne društvene instuitucije i periode prosperiteta društva. Danas zasigurno nije pravo vreme za realizaciju ovakvih kulturnih projekata, niti društvo ima sluha za njih. Medjutim, ukoliko sve postavimo kao egzistencijalni, lični i profesionalni poriv pojedinca, onda povoljni trenutak i podrška društva nisu od velikog značaja.
Da li je neka izdavačka kuća ponudila pomoć ?
Obraćao sam se mnogim institucijama, ali one ne pomažu pojedince, već druge institucije. Često izdavači dobijaju sredstva za projekat koji radi pojedinac, a da ovaj toga i nije svestan. Mnogi izdavači teže da besplatno od autora dobiju knjigu, a od društva sredstva za štampanje. Autorska prava najčešće se isplaćuju tako što autor dobije pedesetak knjiga. Tu skoro da i nema mesta za kreativnog pojedinca, pogotovo, za onog koji je deo svog života posvetio realizaciji svog kapitalnog projekta.
Imaš li energije da nastaviš posao na Enciklopediji ?
Moj sadašnji cilj je nerealan kao i pre šest godina kada sam počinjao rad na Enciklopediji . Želim da je usavršim sadržajno, likovno i tehnički, da je dopunim, prevedem na neki od svetskih jezika i predstavim svetu. Možda je to začetak, za sada, još ne sasvim definisane ideje o stvaranju institucije Enciklopedije arhitekture na globalnom nivou, možda je to posao koji će ostvariti sledeća generacija. Voleo bih da budem začetnik nečega što će preskočiti uske geografske i ekonomske okvire našeg društva.

Pise: Milan Vlajcic, "Blic", 8.11.04.

Na nedavno odrzanom Beogradskom sajmu knjiga,najvise priznanje Sajma, nagrada za izdavacki poduhvat godine, pripala je zamasnoj, dvotomnoj knjizi na blizu dve hiljade stranica, "Leksikonu arhitekture" autora i izdavaca u jednoj licnosti, arhitekte Slobodana Maldinija. Prvi put u istoriji ovog priznanja dogodilo se da bude nagradjen leksikografski i izdavacki trud samo jednog coveka.Obicno iza nagradjenih dela stoji neka poznatija izdavacka kuca, ali ovog puta se desio presedan i to je izazvalo pravu pometnju. Iako je odluku sajamskog zirija dobila dan ranije, uprava Sajma nije na svecano saopstavanje odluke zirija i urucenje nagrada pozvala nagradjenog autora i izdavaca. Obicno bi neko iz zirija burazerski javio nagradjenom da dodje, ali ovoga puta niko od clanova zirija nije znao nista o nagradjenom. I novinski izvestaci su ostali zbunjeni, pa je u vecini novinskih izvestaja ova vest ostala zaturena.
Kasnije smo doznali da je ovo delo sa blizu 26 hiljada pojmova lezalo dve godine kod nekih izdavaca, da su ljudi iz gradskih i republickih fondova za pomoc izdavackim poduhvatima odbili da pomognu objavljivanje ovog "Leksikona" jer autor nije "pravno lice"! Kakav cudovisni birokratizam. Autor je tako odbacen kao uljez, a potom je kao uljez uneo svoju knjigu na Sajam i gostovao na standu "Gradjevinske knjige", dobrom voljom onih koji ga nisu pitali da li je "pravno lice"!