> Prebiram po “nihilmaniji”, pa naidjem na moje ime u tekstu MANJAK
> PAMETI & VISAK ZNACENJA, pa hajde da se i ja pridruzim diskusiji:
> Â
> ARHITEKTE UBIJAJU, ZAR NE?
> Â
> Ako niste verovali, ubijaju, nego sta!
> Â
> 2000( ??? Bice pre da je to bilo neke 1978.-79. ). godine zavrsih
> fakultet arhitekture, sve kao naj, naj, specijalizacija u Italiji, ali
> nakon diplomiranja naidjem na zidove svuda oko sebe ( isto je i danas
> )... Nakon neuspelog pokusaja da dobijem Fulbrajtovu stipendiju, iz
> “revolta” javim se na konkurs za asistenta na arh. fakultetu u
> Pristini... odmah me prime...

> Moj prvi susret sa Pristinom bio je: ja na brdu pored varosi, gledam u
> pustaru oko sebe i dodje mi da zaplacem...Desavalo se da ujutro podjem
> na fakultet, a negde u gradu grune bomba... Uobicajen dan...
> Medjutim, studenti su bili fenomenalni... kao i svuda, entuzijasti,
> veruju u umetnost, puni ideala, svezine duha... Sam sam vodio i preko
> 200 studenata... Danas su mnogi poznati arhitekti...
> Tih godina, pozvao me beogradski gradonacelnik Bogdan Bogdanovic u
> svoj stan, na druzenje... Upravo se vratio sa Kube, gde mu je Kastro
> dodelio orden...

> bila je to ogromna lenta
> na njegovim grudima,
> sjajila se poput flase prave ruske votke na stolu...

> Bogdan je tada pozvao svog prijatelja Ivana ( Stambolica ), recima:
> “dolazi da upoznas jednog strasnog frajera - arhitektu”. Dok smo
> cekali Ivana, Bogdan je zaspao u stolici, a je nisam znao sta mi je
> ciniti, da li da odem ili da sedim i cekam...

> Rezultat tog poslepodneva bio je posao koji sam dobio na Kosovu:
> trebalo je da isprojektujem tri spomenika:

> u Istoku (selo kod Peci),
> Klini (kod Peci)
> i Kacaniku...

> Bili su to ambiciozni projekti, spomenik u Klini je tada kostao preko
> 2,5 miliona maraka...
> Jos samo da su mi platili honorar...
> U arhitekturi je harala postmoderna, simbolicka arhitektura, a ja sam
> pisao svoju prvu knjigu “Mitologistica”. Drzao sam serial predavanja
> iz istorije arhitekture i mitologije u SKC-u, u Beogradu, SKUC-u u
> Ljubljani i Zagrebu, pravio izlozbe po nekadasnjoj Jugi i Evropi,
> organizovao izlozbe sa Bogdanom i Derokom ( kod koga smo proslavili
> njegov devedeseti rodjendan )...

> Deroko je cak za jednu nasu izlozbu nacrtao jedan crtez ...

> Spomenik u Isotku je zavrsen, ja nosio kamenje iz Arandjelovca -
> Rosijevska kompozicija -
> spoj brutalnog natur betona
> i belog mermera.

> Kada sam posle nekoliko meseci dosao da fotografisem spomenik,

> a ono,

> na vrhu obeliska spomenika, visokog 10m,
> postavljena zvezda petokraka!

> Mislio sam da cu da poludim,
> ali nisam mogao nista, tako je odlucio predsednik mesne zajednice i
> tacka!

> Za spomenik u Klini dadose mi policijsku pratnju, i ladu nivu da
> obilazim okolna sela u potrazi za dobrim kamenom i vestim
> majstorima... Ja im govorah da je bolje da pare koje imaju, umesto u
> spomenik utrose u izgradnju stambene zgrade sa pedesetak stanova, ali
> oni su hteli spomenik i to najskuplji, od kamena, rucno tesanog...

> Pronadjoh napusten majdan u selu Drsniku, negde u planini i ubedih
> opstinske vlasti da za potrebe spomenika dozvole vadjenje kamena...
> Napravih postmodernu koncepciju spomenika: na kruznom platou, nalaze
> se tri razlicite gradjevine.
>

> Prva gradjevina je osnove kruga, druga kvadrata, treca trougla - cist
> zen..
> Na kruznoj osnovi podigoh vavilonsku kulu sa sedam stepenova,
> sve od sivog granita, rucno vadjenog iz majdana, rucno tesanog i
> zidanog...
> Unutrasnjost kule suplja, iznutra kupasta, gruba.
> U nju se ulazi stepenastim vratnicama, a osvetljena je lanternom
> iznad. To je trebalo da bude gradska galerija...
>

> Druga gradjevina je na kvadratnoj osnovi, sto je u stvari bazen sa
> vodom,
> iz kojeg izviru cetiri obeliska, visoka preko deset metara.
> Gradjeni su od granita, rucno tessani, svaki blok za sebe, sa
> izravnatim ivicama, konusno postavljenim tako da se obelisci suzavaju
> prema vrhu...

> Treca gradjevina je na trougaonoj osnovi... Tri zida, kuca, ali bez
> krova...
> krov je plavetnilo neba iznad.. velicanstven plavetni svod... beskraj.
> Svaki zid je kapija za sebe: trougaona, pravougaona i kapija sa lukom.
> Na jednoj kapiji, posred, podignut je stub tako da kroz nju nije
> moguce proci...

> Za gradnju spomenika insistirao sam da budu angazovani majstori Srbi,
> u istoj meri koliko i majstori Albanci.. .Secam se, glavni majstor (
> protomajstor ) bio je Ljako Smigic, iz sela Drsnika, dok su zarad
> izvodjenja radova u albanskoj ekipi,
> za tu priliku iz zatvora pusteni majstori klesari..

> Spomenik je bio velicanstven...

> Godine 1985 Zak Lang je otvarao Pariski bijenale... Meni je pismom
> stigao poziv medjunarodnog zirija Bijenala za ucestvovanje...
> Nisam ni bio svestan velicine te manifestacije.
> Na otvaranju, moj kosovski spomenik i moja malenkost nasli smo se u
> drustvu
> tadasnje svetske arhitektonske elite, medju kojima su bili:

> Aldo Rossi, Tadao Ando, Mario Botta, Ralph Erskine,Aldo van Eyck,
> Norman Foster, Frank O. Gehry, Fumihiko Maki, Rafael Moneo Helmut
> Jahn, Renzo Piano, Alvaro Siza Vieira, Christian de Portzamparc,
> Shi Takamatsu, Alessandro Mendini, Richard Meier... i dr.

> Po povratku iz Pariza, pismom mi je stigao jos jedan poziv, iz SUP-a
> Kline,
> otisao sam na Kosovo.

> Tamo su me optuzili
> da sam u projekat spomenika
> ugradio tajnu simboliku,
> da spomenik nije posvecen “bratstvu i jedinstvu”,
> vec sadrzi potpuno drugi smisao...

> Tada sam saznao da moja “vavilonska kula” ima sedam spratova,
> ne zbog magicnog broja sedam,
> vec zbog toga sto je Kosovo SEDMA republika...
> da je to siptarski simbol,
> da je on najvisi u kompleksu spomenika,
> jer i Siptara ima najvise na Kosovu.

> Tada sam saznao i da su vratnice koje vode u unutrasnjost kule
> okrenute prema Tirani
> i da imaju smisao okrenutosti prema Albaniji...

> Takodje sam saznao da cetiri obeliska
> koja izranjaju iz cetvorougaonog bazena sa vodom
> u stvari predstavljauju simbol katolicanstva,
> jer se katolici krste sa CETIRI prsta,
> a obelisci simbolizuju katedralu.

> Ovaj deo spomenika je nesto nizi od kule,
> jer katolika ima manje od muslimana...

> Saznadoh i da je trougaona gradjevina posvecena Srbima,
> pravoslavcima, jer se oni krste sa TRI prsta...
> Ova gradjevina je najniza, jer ce Srba biti najmanje na Kosovu...

> Kuca nema krova,
> jer za Srbe tu nema buducnosti...

> Na kapiji se nalazi stub,
> i u kucu ne moze da se udje,
> jer Srba vise tamo nece biti...

> Iz Kline sam otisao a da spomenik nisam ni fotografisao u zavrsenom
> stanju...
> imam samo fotografije koje sam napravio u toku gradnje...
> Treci spomenik, u Kacaniku,
> koji je predstavljao omaz spomeniku Trecoj internacionali,
> nisu dovrsili...

> Ubrzo sam u novinama procitao vest:
> srusen spomenik u Klini"...

> Navodno, grupa Albanaca digla je u vazduh neko granicno kamenje u zoni
> prema Albaniji,
> sto je imalo simbolicnu poruku.
> Kao odmazdu, Milosevic je, kazu, licno,
> naredio rusenje spomenika u Klini.

> Spomenik sam poslednji put video u TV dnevniku televizije Yutel...
> bogme su se dobro namucili da buldozerima sravne sa zemljom onoliko
> kamenje...
> tvrda gradnja.. stara skola zidanja!

> Spomenik u Istoku kod Peci je tada preziveo -
> spasla ga je u crveno obojena zvezda petokraka
> koju je mudri i vizionarski predsednik mesne zajednice
> dao da se postavi na vrh obeliska!

> Ne sme ni Milosevic protiv zvezde petokrake!

> U Beogradu muk, niko i ne gleda vesti na Yutelu, pogotovu vesti sa
> Kosova...
> Iz Zagreba mi stigose pisma - Zeljko Kovacic se bas uzbudio,
> a Nikola Polak vidi u tome sumrak civilizacije...
> tese me.
> A meni naprosto laknulo -
> zbog lude arhitektonske glave i par tricavih spomenika,
> zamalo da robijam.

> Za vreme Djindjicevih setnji sam se dernjao iz sveg glasa...
> pa ne moze Onaj tek tako da nas razbija...
> od svega dobih bruh...
> Posle onog ( koji to bese, da li 5. oktobar? )
> jedne nedelje rece mi Branka - “evo te u novinama!”

> Sta je sad? U Politici procitah da me je neko “namestio”
> da radim u skupstini grada Beograda, kao u nekom urbanizmu...
> “Sta da radim?”,
> “Pa idi vidi sta hoce. Valjda je u pitanju neki posao.”

> Posle dve godine dodjoh ujutro na radno mesto,
> kad nema poste,
> svi cute...

> Ja zovem telefonom, ali niko mi se ne javlja, svi beze...
> Kasnije sam tek na hodniku saznao da su me izbacili sa posla,
> kao, dao sam neko potkrovlje, a nisam smeo... Radi se o antologijskom
> penthausu... nesto slicno nasa arhitektonska scena dugo nece imati...
> mogu nam na tome pozavideti arhitektonski najjace nacije, ali,... nije
> mi nista bilo jasno...

> Kasnije sam saznao da su mi
> “pronasli da imam lanac trafika u Bulevaru Revolucije”.

> Sto mi ne nadjose neku vilu na Dedinju,
> pa da se skrasim i “zivim kao sav normalan svet”...
> Na kraju mi rekose:

> ZA SVE JE KRIVO TVOJE PREZIME.
> PREZIME!!
>
>

> Kao terapiju stadoh da pisem, pisem, pisem.
> Napisah “Enciklopediju arhitekture”.
> Kako da prodam knjigu?
> Odem na Sajam knjiga da zakupim stand za prodaju,
> a oni mi kazu da ne mogu da mi daju stand, kao,
> ja nisam firma i sl.

> Uzmem knjigu pod misku,
> pa pravac u najvecu halu...
> Na standu Samizdata B92 prihvate knjigu...

> Sutradan me zove tasta i kaze, zvala je prijateljica Mara,
> kao neka nagrada, ne zna sta je, mozda je nesto u vezi sa sajmom...
> da odem do sajma i vidim sta je.

> Na sajmu mi kazu da sam dobio nagradu za izdavacki poduhvat 2004.
> godine...
> kao, nisu mogli da me pronadju, da mi uruce nagradu...
> Na sajmu 2005. pred otvaranje, videh nasred hale u vitrini veliki
> natpis:
> “nagrada za izdavacki poduhvat godine 2004”..
> medjutim, nema moje knjige, vec su tu neki sasvim drugi naslovi!
> Naljutim se ja pa odem do “inspektora”, oni mi daju telefon nadlezne
> direktorice,
> ja je nazovem,
> a ona ce -

> "ja bas cenim vasu knjigu,

> ali, nemam sad vremena, sacekajte da prodje otvaranje,
> pa cemo onda staviti vasu knjigu u vitrinu".
> Mene najvise bi sramota od mojih kupaca, pomislice ovaj je neki lazov
> i prevarant.
> Na otvaranju prodjose Tadic i onaj ministar kulture, zagledase onu
> vitrinu,
> a meni dodje da im pritrcim i kazem “prevara!”

> Kome?

> Na knjigu se navrzao neki deda, Jevtic, kaze nije pisana cirilicom,
> nema srpskih arhitekata i srpske arhitekture.
> Zbog Jevtica, povukoh se sa mesta predavaca ( na malo )
> arhitektonskog fakulteta u Novom Sadu.
> Za sefa katedre arhitekture dosao neki gradjevinski inzenjer,
> nema pojma ko su Filip Stark i Aldo Rosi,
> ali je zato za devet meseci sefovanja bio mentor na 14 magistratura i
> 4 doktorature...

> STRASNO!...

> Prijavih se na biro za zaposljavanje...
> zadovoljno nosim iskrzane kosulje,
> pricam sa sobom,
> ponekad i vristim sam sa sobom,
> ali mi to ne smeta.

> Idem po gradu i raznosim moje knjige ( imam ih tri naslova )
> i pisem TRECI tom moje enciklopedije,
> a pisacu

> i cetvrti tom
> i peti tom
> i sesti
> i sedmi ako treba!!!
> Â
> PS. Knjige prodajem i na Kosovu!
> Idu odlicno!!
> Idu i preko interneta!!

Boba Maldini:'Jedna obicna prica....